Sigurna mreža

Zbog velike ekspanzije interneta i  velikog broja korisnika, neko se setio da toj populaciji nametne određeni vid reklamiranja u vidu masovnog slanja e-mail poruka. Definicija spam-a je upravo to:  velika količina mail poruka poslata na veliki broj različitih email adresa bez dozvole krajnjeg korisnika koji prima spam mail.

Ovaj vid reklamiranja je postao vrlo unosan, tako da određene firme nude svoje usluge ovog tipa firmama i pojedincima. U mnogim državama je ovaj vid reklamiranja zabranjen i strogo kažnjiv. Da bi ti ljudi (u daljem tekstu ćemo ih  spameri) uspeli da zaobiđu "ruke zakona" oni primenjuju tehnike "fake mail-a" tako da  im je relativno teško ući u trag. Internet posrednici su u mogućnosti da ovaj vid "reklamiranja" spreče. Ukoliko se vama desi da pocnete da dobijate česte email poruke koje reklamiraju različite proizvode, a pritom su pošiljaoci tih poruka nepoznati ili se smenjuju često, očigledno je da ste na njihovoj spam listi. Da bi ste se rešili ovog problema postoje razna rešenja. 


Kako se zaštiti od spamera i spam poruka?

Verovatno se pitate kako  spameri uspeju da pronađu baš vašu email adresu? Pre nego što dalje nastavite sa čitanjem pogledajte deo našeg teksta o Cookie-ima. Jedan način preuzimanja vaše email adrese može se obaviti i vašim jednostavnim posećivanjem neke web prezentacije. Drugi način je kada posetite neku prezentaciju koja traži da ostavite podatke uključujući i vašu email adresu kako bi server kasnije mogao da vas obavesti o novostima, ili da vas jednostavno obavesti koji je vaš broj ukoliko ste se prijavili na neku nagradnu igru. To su načini na koje se načešće pribavljaju email adrese. Postoji i mogućnost da ukoliko pošaljete neku email poruku na news grupe , gde svako može videti vašu email adresu, i jednostavno je uvrstiti u svoju bazu. Postoje i drugi načini za prikupljanje email adresa ali oni nisu toliko standardizovani tako da ih nećemo pominjati u daljem tekstu. Zaključak je da email ne treba ostavljati na prezentacijama, i da uvek treba imati barem dve email adrese, jednu koja je vaša stalna "zvanična " i jednu na nekom od poznatih besplatnih email servisa kao što su yahoo, hotmail, netscape i drugi. Vašu zvaničnu email adresu koristite samo za komuniciranje sa vašim prijateljima, a ovu drugu koristite za formulare i ostale vrste komunikacija sa drugim servisima interneta. Na taj način umanjićete količine spam poruka ili ih potpuno eliminisati.

Fišing (engl. Phishing) ili mrežna krađa identiteta je pokušaj krađe podataka korisnika interneta preko lažne internet stranice.

Najčešće se takva lažna internet strana nudi putem elektronske pošte ili preko čata. Pošiljalac poruke navodi žrtvu (osobu koja je primila poruku) da preko linka koji je naveden u poruci pošalje nazad svoje poverljive podatke, kao što su šifre za bankovne račune isl.

Poruka je tako sastavljena da izgleda kao poruka od banke i navodi žrtvu da klikom na dobijeni link pristupi lažnoj internet stranici i da na njoj upiše svoje podatke, koje se zatim proslađuju pošiljaocu.

Lažne internet stranice su tako dizajnerski napravljene da u potpunosti liče na stvarnu internet stranicu banke ili neke druge firme. Jedina razlika je u adresi internet stranice (URL).

Žrtvi može pomoći hitna promena PIN kodova na svojim bankovskim računima.

Fišing je u stalnom porastu i samim tim rastu i rizici u internet poslovanju. Zbog toga razvijaju se mnoge vrste anti-fišing zaštita, koje se ugrađuju u antivirusni softver ili u same aplikacije za internet poslovanje.


Izvor: http://www.cooliranje.com/cool/IT/Internet-sigurnost/104325/Sta-je-fising--Phishing-

• Pisanje VELIKIM SLOVIMA smatra se vikanjem te je stoga nepristojno.
• Ako želite izraziti neki osećaj, učinite to pomoću zvezdica. Primer: Kako se toga pre nisam setio?! *sram*
• Ako se šalite, koristite emotikone ("smajliće") kako bi ljudi znali da se šalite. Pisana reč je hladna i 100 različitih ljudi interpretiraće je na 100 različitih načina.
• Što se tiče komunikacije inače, preporučuje se ponašati kao da s ljudima razgovarate "oči u oči".
•  Na chatu nema mesta psovkama, vređanju, ponižavanju, omalovažavanju i ucenama.
• Pomozite novim članovima savetom; setite se da ste i vi jednom bili početnik. Niko se nije naučen rodio.
• Bez obzira na sva pisana i nepisana pravila, imajte na umu da ovde važe i državni zakoni. Sve što je ilegalno u stvarnom životu ilegalno je i na Internetu. Nemojte se zavaravati misleći da se možete sakriti iza izmišljenog nadimka.
• Poštujte druge i bićete poštovani.
• Ne istjerujte pravdu! Za to postoje administratori i moderatori. Ako preduzimate vlastite akcije samo ćete pogoršati stanje. Sve možete prijaviti administratoru.
•  Ako ste novi, šta god radili nemojte se ponašati arogantno i bahato jer vaše pametovanje neće naići na dobar odziv širih masa.
•   Delovi vulgarnih izraza (ako ih baš ne možete izbeći) cenzuriraju se zvjezdicama  "*"
•   Na boardu, forumu i chatu, kao i u društvu, stvaraju se neformalne grupacije. Ako se ,kao novi član, sukobite sa članom neke grupe, dobre su šanse da će i ostali pripadnici grupe „otvoriti na vas vatru iz svih oružja”, pa makar se slagali s vama. Krenite polako i pustite da vas ljudi  upoznaju.
•  Ljudski je grešiti ali i opraštati.
•  Nikad, ali nikad, se ne predstavljajte kao neko drugi.

Više o ovome pročitajte na http://www.sophia.org/bezbednost-na-internetu-tutorial

• Svaki sledeći put kada se prijavljujete na svoj Facebook, sistem će Vam poslati SMS sa sigurnosnim kodom. Nakon log ina unosite kod koji je pristigao u poruci. Potom, sistem Vas pita da zapamti računar na kojem pristupate svom nalogu.
• Zapamtite računar samo ukoliko je to Vaš privatni računar. Nikako to nemojte činiti u igraonici, školi ili na nekom drugom javnom računaru.

Internet je postao neizostavna stavka savremenog čoveka. Pored toga što nas snabdeva velikim brojem informacija, gotovo da sadrži korisne informacije o svim  životnim oblastima koje su čoveku veoma bitne. Ipak, pored svih koristi vrebaju i brojne opasnosti. Baš iz ovog razloga postavlja se pitanje "Kako zaštititi privatnost na internetu?"

1. Ne ostavljajte previše ličnih podataka na društvenim mrežama!

2. E-mailove nepoznatog sadržaja ne otvarajte, jer oni najčešće sadrže neke od najopasnijih virusa.

3. Birajte dobre  lozinke za Vaše naloge.  Za svaki nalog koristite drugačiju lozinku!
Napomena:  Dobre lozinke su one koje sadrže kombinaciju brojeva, slova i znakova.

4. Obavezno instalirajte neki od antivirusnih programa.

5. Kada pristupate Internetu sa javnih mesta i tuđih računara obavezno očistite "Istoriju posećenih sajtova".
 
6.  Održavajte Vaš internet pretraživač nadogradjenim.

Korišćenjem wifi mreže, u stvari nismo ni svesni koliko smo "otvoreni" i "ranjivi" od strane svih onih koji putem wireless signala mogu ući u naš računar i zloupotrebiti naše lične podatke, brojeve tekućih računa, matične brojeve, brojeve kreditnih kartica, porodične slike, itd... Evo jednog od korisnih tutorijala kako da zaključate vaš wireless:

Facebook je proteklih godina postao jedan od najpopularnijih veb sajtova za druženje. Facebook, za razliku od ostalih sličnih sajtova za druženje, dozvoljava druženje po mrežama, pa tako mreže mogu biti po državama, školama, firmama, geografskim područjima, jezicima, gradovima itd. Iako je Facebook veoma popularan, moramo imati na umu da je i veoma opasan ako ne zaštitimo svoju privatnost na pravi način. Ukoliko ne zaštitimo svoj profil na vreme i na pravi način, može se desiti da postanemo žrtve ucene, zastrašivanja (tzv. cyber-bullying), krađe identiteta, uhođenja, lažnog predstavljanja. Postoje načini uz pomoć kojih možete zaštititi vaš profil i vašu privatnost.

Kako bi ste detaljno podesili privatnost na Facebook profilu posetite: http://studentssafebook.wordpress.com/2013/04/26/facebook-zastita/

Najvažnije je prilikom korišćenja Interneta sačuvati sopstvenu bezbednost. Iako Internet vrvi od velikog broja lovaca, zaštititi se i nije toliko teško. Najpametnije je poslušati savete iskusnijih ili potražiti stručnu pomoć. Kako bi bezbednije surfovali nudimo vam par opštih saveta odbrane od virusa koji su vam možda i dobro poznati.

Najpre potrebno je podsetiti se "Šta je to računarski virus?":

Može se nalaziti i zaraziti bilo koji program, sektor za podizanje računara, dokument koji podržava makronaredbe, tako da promeni sadržaj te datoteke i u nju kopira svoj kod. Postoji više vrsta virusa, ali o tome detaljno možete pročitati na 

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D0%B0%D1%87%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B2%D0%B8%D1%80%D1%83%D1%81

Kako se zaštititi od virusa? 

- Uključite Firewall
- Koristite neki od Antivirusnih programa - Treba obratiti pažnju na to da su neki programi besplatni, a neki su ograničeni na test period sve dok ne kupite punu verziju. Takođe potrebno je biti obazriv pri izboru antivirusa i njegovoj pouzdanosti. Neki od najpoznatijih antivirusnih programa su AVG, NOD32, AVAST...
- Postavite dodatna sigurnosna podešavanja na vašem browser-u
- Pažljivo birajte sajtove koje posećujete - Koristite samo preporučene linkove. Izbegavajte hakerske sajtove, sajtove koji šire pirateriju, porno sajtove i sl.
- Kontrolišite vašu elektronsku poštu, facebook sanduče i sl. - Ne odgovarajte na mejlove koji su nepoznatog karaktera. Označite ih i ubacite u spam sanduče, koje kasnije možete trajno očistiti.

Ako ,i pored ovih saveta, preuzmete neki virus obavezno se obratite stručnom licu!

Facebook je najpopularnija društvena mreža,  a samim tim ima i dosta problema sa kojim se korisnici mogu susresti. Administratori Facebook-a ne mogu da odmah ukinu sve stranice koje šire viruse, elektronsko nasilje i sl. Zbog toga Vam navodimo par problema sa kojima se možete susresti i savete za njihovo rešavanje.

1. Postoje brojne aplikacije na Facebook-u koje sadrže viruse koji mogu ugroziti bezbednost vašeg računara. Ove aplikacije mogu lako preuzeti brojne podatke sa vašeg računara i naneti prilično veliku štetu. 

Kako izgledaju ove aplikacije? 

Najčešće su to linkovi koji pokušavaju da privuku Vašu pažnju, kao i   video snimci poznatih ličnosti, fotografije i sl. Pritiskom na ove aplikacije otvara se novi prozor gde se od Vas zahteva da preuzmete flash player i sl. Pritiskom da preuzmete flash player preuzimate virus i Vaš računar trpi veliku štetu. 

Kako prepoznati ovakve stranice? 

Ove stranice često sadrže identičnu adresu poznatih sajtova. Ako primetite bilo kakvu promenu adrese, shvatićete da je u pitanju prevara. 

2. Korisnici se, takođe, susreću sa krađom lozinki za pristup profilu. Lovci najčešće koriste prethodno pomenutu metodu, gde se od Vas traži da preuzmete neku aplikaciju. Onoga trenutka kada Vi pritisnete na dugme za preuzimanje, računar se odjavljuje sa Vašeg facebook naloga. Sledećeg trenutka kada se ponovo ulogujete lovac dobija Vašu šifru i Vaš nalog postaje ugrožen. 

Kako se zaštititi? 

Najvažnije je prepoznati sumnjičave sajtove. Ne ulaziti na sajtove koje Vam nepoznato lice pošalje na chat-u (ako ga imate za prijatelja). Ne otvarati nepoznate sadržaje na Vašoj početnoj strani ili na sumnjičavim facebook stranicama. Potrebno je upozoriti ostale korisnike ili prijaviti stranicu na kojoj ste pronašli bilo kakav sadržaj ovog tipa.



Par dodatnih saveta:

- Nikome nemojte davati Vašu šifru facebook naloga!
- Ne otvarajte stranice koje zahtevaju da "lajkujete" pre nego što ih otvorite
- Koristite verifikaciju računara putem mobilnih telefona
- Ne otvarajte sadržaje pod nazivom "Saznaj ko ti gleda profil?" i sl.
- NIKADA ne koristite istu šifru gmail-a i facebook naloga!
- Podesite privatnost profila!
- Ne prihvatajte zahteve osoba koje ne poznajete!

Fejsbuk korisnici često pitaju, “Kako mogu da vidim ko je gledao moj Fejsbuk profil?”  Ovo je zajednička osobina većine korisnika – znatiželja. Mnogi su poželeli da Fejs uvede takvu opciju, ali u kompaniji to ne vide kao znatiželju, već oni to gledaju drugim očima.


Razlozi zbog kojih korisnici žele znati ko je bio na njihovom profilu

Postoji niz razloga zbog kojih žele znati ko je posetio njihov Fejsbuk profil. Neki od njih su:

Jednostavno znatiželja: Možda se korisnici samo pitaju ko od njihovih prijatelja dolazi na profil ili koliko nepoznatih ljudi ih posmatra.
Roditelji nadziru svoju decu: Za roditelje je ovo veoma bitno kako bi znali šta im deca rade u virtuelnom okruženju.
Potraga za više prijatelja: Pre svega, ovde se misli na stvarne prijatelje, one koji žive daleko i/ili za koje niste znali da imaju nalog. Misli se na prijatelje korisnika koje zaista i poznaju. Mišljenja smo da Fejs i nije najbolje mesto za upoznavanje, novih, nepoznatih ljudi, ali to je druga tema…

Kako mogu da vidim ko je gledao moj FB profil?

Bez obzira na to koji su motivi korisnika da vide ko im je posetio profil, odgovor je jednostavan – TO NE MOŽE! Fejsbuk ima politiku da to ne dozvoljava.

Facebook je postavio ovo pitanje na svom Centru za pomoć , navodeći: “Facebook ne pruža funkcionalnost koja vam omogućuje da pratite ko je pogledao vaš profil.” Ovo se odnosi i na druge elemente koji čine ​​profil, kao što su fotografije ili video snimci.

Razlog za ovakav stav je poštovanje privatnosti korisnika u okvirima predhodno određenih pravila i uslova korišćenja Fejsbuka, koje smo svi prihvatili prilikom kreiranja naloga.

Third Party Applications

Jedna od najznačajnijih opcija mnogim korisnicima Fejsbuka su “third party applications”, aplikacije treće strane, a najčešće su to igre ili druge aplikacije. Ove aplikacije zahvaljujući svojim mogućnostima obogaćuju sadržaj Fejsbuka i zbog toga su značajne za krajnje korisnike.

Kreatori nekih od tih aplikacija za njih tvrde da rade nemoguće stvari. Recimo iskreno – kreatori nekih aplikacija lažu! Bilo je mnogo takvih aplikacija i/ili stranica koje tvrde da ako ih koristite ili lajkujete možete videti ko vam je posetio profil. To jednostavno nije istina. Takva opcija ne postoji. Među takvim aplikcijama vrlo često se nalaze zloupotrebe ličnih podataka koje ostavljate prilikom prihvatanja tih aplikacija ili lajkovanja stranica.

Fejsbuk je izričit u svom stavu i navodi da će izbrisati svaku, ali baš svaku aplikaciju ili stranicu kjoja tvrdi da će omogućiti prikaz poseta vašeg profila.

Aplikacije prouzrokuju štetu

Ako vam aplikacije ne mogu omogućiti ono što njihovi tvorci tvrde, onda njihovo postojanje postaje upitno i treba se zapitati zbog čega one postoje. Mnogi od kreatora lažnih, nefunkcionalnih, aplikacija se nadaju da će na neki način ostvariti brzu dobit, bilo preko reklama ili prikupljanjem i prodajom ličnih podataka osoba koje ih koriste. Korisnici moraju omogućiti pristup aplikaciji davanjem saglasnostii kako bi se omogućio pristup njihovim profilima, a tada su informacije dostupne za “berbu” ili što bi narod rekao “počinje šišanje ovaca”. Suština je da se takve aplikacije prave isključivo iz zlonamernih razloga komercijalizacije ličnih podataka, njihove prodaje i distribucije u korisnicima neželjene svrhe.

Postoje i drugi programi koji su još više zlonamerni, sadrže malware, adware, ili čak viruse. Ove aplikacije rastu brže nego što ih Facebook može ukloniti. One se šire preko mreže korisnika šaljući pozivnice prijateljima onih koji su dali saglasnost za njihovo korišćenje. Na taj način dosežu stotine ljudi svaki sat.

Podešavanja privatnosti

Ako ste zabrinuti da ljudi mogu dobiti informacije sa vašeg profila, bez vašeg znanja ili pristanka, možete urediti podešavanja privatnosti u bilo kojem trenutku. Jednostavno se prijavite, a zatim kliknite na “Račun” na gornjem desnom uglu stranice, pa kiknite na “podešavanja privatnosti”.

Možete postaviti kontrole privatnosti za svaki aspekt vašeg računa na tri različita nivoa pristupa:

• Svako, što znači da svatko može da vidi;
• Prijatelji mojih prijatelja, što znači da su prijatelji vaših prijatelja imaju pristup;
• Samo prijatelji, što znači  da je profil vidljiv samo za one kojima ste vi odobrili pristup.

Iako su neki od vas sada možda i razočarani, jer znaju da ne mogu videti ko im je gledao profil, treba uzeti u obzir i drugi aspekt ove Fejsbukove politike koja i vama čuva privatnost prilikom pregleda tuđeg profila.


Izvor: http://ebezbednost.wordpress.com/2013/01/21/ko-ti-gleda-profil/

Mentor: Stanislava Maksimović, profesor biologije
Asistent: Andrea Stojanović, turistički tehničar II/1 

Sećate li se vremena kada smo poštu otvarali rukama, ili dana kada smo odlazili do biblioteke da potražimo neku informaciju ili knjigu? Uskoro će to biti jednako nepojmljivo za današnju decu kao što je razvijanje fotografija u foto radnji. Da, nekada davno nismo toliko zavisili od računara, ali sa druge strane, svakodnevni poslovi su tekli sporije i sve smo čekali duže (iako je pola zabave u stvari bilo u čekanju). Samo blagi osvrt na živote današnje dece i omladine jasno govori koliko su se stvari promenile. U svim tim širokim mogućnostima, teško da postoji roditelj koji donekle ne brine o načinu na koji njegovo dete koristi internet i društvene mreže. Kako ne biste brinuli zbog potencijalnih neprijatnih iskustava, ukažite deci na dozu opreza koju treba da sačuvaju, evo i nekoliko praktičnih načina za to.


Radi što i ja

Ako vaša deca imaju profil na Fejsbuku i nalaze se u onim nezgodnim godinama (oko ili malo preko 13 godina), verovatno nisu preterano zainteresovani za ono što mama i tata imaju da im kažu. Ključni faktor da zadobijete njihovu pažnju i prenesete im poruku nije u onom što imate da kažete nego u načinu na koji tu poruku prenostite. Roditelji su najubedljiviji kada deci pružaju ulogu lidera i inspiracije. Ako pokušate da držite lekcije, grdite ili učite nešto svog tinejdžera teško da ćete uspeti u tome. Modelirajte odgovorno ponašanje tako što ćete i sami ograničiti vreme koje provodite na društvenim mrežama i koristite ograničenja objavljivanja ličnih informacija.


Razgovarajte o svemu

Slobodno možete da pretpostavite da vaše dete ne razume u kojoj meri njegove navike korišćenja interneta mogu da utiču na budućnost. Vaše dete sigurno ne razmišlja o poslu koji će nekad u budućnosti želeti ili o uticaju koji neki post može da ima na neku buduću vezu. Iako je razgovor na ovu temu veoma važan, tinjedžeri imaju sposobnost da razgovor koji cilja na neku pouku namirišu čim izgovorite prve reči. Umesto stvaranja momenta za razgovor na ovu temu, sačekajte pogodan trenutak kada razgovor može sam od sebe da krene u tom pravcu. Budite pre svega, dobar i empatičan slušalac, to je najbolji način da ohrabrite poverenje i iskrenost deteta.


Odredite granice

Mnogi roditelji imaju problema da utvrde granicu do koje treba da dele lične informacije sa svojom decom, ali ovo je jedna od tema kada zaista ne treba da razmišljate predugo i ustručavate se u priči. Ako ispričate ličnu priču o tome kako je širenje previše informacija uzrokovalo probleme vama lično ili nekome koga znate, to može da bude mnogo delotvornije od prostog deljenja saveta i uputstava. Roditelji u ovoj poziciji treba da budu ubedljivi, ne da izdaju uputstva, a upravo pričanje iskustva iz stvarnog života ima više šansi da impresionira dete i utiče na njegovo ponašanje na internetu. Pa makar ta iskustva bila izmišljena.


Pojasnite termin "privatnost"

Vaša definicija privatnosti se verovatno razlikuje od definicije koju bi iskoristio vaš tinejdžer. Sećate se sigurno da ste u jednom periodu bili ubeđeni da možete da se oslonite na određenu grupu ljudi da vas podrži ili čuva vaše tajne, ali to vreme je sada odavno prošlo. Lične informacije koje se objavljuju na internetu zapravo nikada ne mogu biti potpuno lične. Nekadašnji prijatelji mogu da postanu stranci ili čak neprijatelji, posebno u tom uzrastu. Mišljenja koja su nekada bila usvojena od svih i nešto čime su se ponosili, deca sutradan mogu da poriču. Pružite svojim tinejdžerima nekoliko primera ljudi koji su poverovali da njihova razmišljanja ili trenutna osećanja koja su na internetu mogu da ostanu tajne i prevarili se. Odličan primer su javne ličnosti čiji se svaki pokret prati.


Možda kao roditelj tinejdžera nemate mnogo izgleda da naterate dete da uradi ono što želite, ali sigurno  možete da im pružite dobar primer odgovornog korišćenja interneta, a po potrebi i „susret sa stvarnošću“ kako bi osigurali da vaše dete koristi ovaj resurs na pozitivan način.


Izvor: http://www.najboljamamanasvetu.com/2010/11/deca-i-internet-u-eri-drustvenih-mreza/

Rezultati ankete sprovedene u našoj školi prilikom pripremanja tribine!

Kako bi uspešno zaštitili svoje dete prilikom korišćenja Interneta, u priloženoj prezentaciji, nudimo Vam par saveta. 

Preuzeto sa bloga Istoka Pavlovića

Internet je zaista dobra i korisna stvar. Gotovo dve milijarde stanovnika planete Zemlje ga koristi. Ali, pored svih vrlina i mogućnosti koje on nudi, on ima i svoje mane. Sigurno ste čuli priče o zloupotrebi svetske široke mreže čija žrtva mogu postati i deca.Internet je jedan prozor u novi svet, virtuelni svet u kojem postajemo živi i živimo svoj virtuelni život. Kao i u stvarnom svetu, u virtuelnom svetu takođe vrebaju opasnosti i zamke sa svih strana. Problem je u tome što se sa virtuelnog sveta posledica može odraziti na stvaran svet, pa je zato veoma bitna bezbednost na istom.Najveća opasnost po maloletnike na Internetu su svakako društvene mreže. Iako je preporučljivo da deca koja su mlađa od 13 godina ne koriste Internet bez nadzora roditelja, činjenica je da se 90% dece kod nas i u svetu ne pridržava ove preporuke. Osim na drugim veb sajtovima, i na društvenim mrežama se takođe mogu videti sadržaji koji nisu preporučljivi za osobe mlađe od 18 godina, odnosno sadržaji koji mogu naškoditi mentalnom zdravlju deteta.Svaka četvrta devojčica/devojka je spremna da ode na sastanak sa strancem kojeg nepoznaje ili ga je nedovoljno upoznala na Internetu. Stranca kojeg je pronašla preko četa na Krstarici ili na nekoj od društvenih mreža koji se može predstaviti kao njen vršnjak, a u stvari je pedofil ili ko zna šta drugo.Pravo deteta je pogubno po njega kada se kosi sa roditeljskom dobrom namerom koji radi u najboljem interesu deteta. Većina roditelja ne zna šta deca rade na Internetu. Oni ne znaju kakve sadržaje deca gledaju, a ni kakve postavljaju. Roditelji su, jednostavno, korak iza svog deteta, a naročito deteta 21. veka kada su u pitanju informacione tehnologije. Neki roditelji znaju i odobravaju. U pitanju je nivo svesnosti roditelja o zloupotrebi Interneta.A što se tiče zavisnosti od informacionih tehnologija, pa ne možete vi dozvoliti nešto detetu da radi što će ga privući i od čega će postati zavisno, a posle da ga kritikujete i svađate se sa njim govoreći mu da prestane koristiti Internet. Probleme treba rešavati u korenu, odnosno u početku ne dozvoliti da se oni dese.Poverenje između roditelja i deteta je bitno. Ono je ključ rešavanja problema. Dete treba vaspitavati na pravi način. U porodici otvoreno trebamo pričati jedni sa drugima bez ikakvih tajni. I svako dete bi trebalo da se ugleda na svog roditelja koji želi sve najbolje svom detetu.

Izvor: http://aleksandartrifunovic.wordpress.com/2011/12/18/bezbednost-dece-na-internetu/

Twitter je društvena (socijalna) mreža koja pripada grupi servisa za mikro-blogovanje. Za razliku od pravog bloga, na tviter možete da postavljate tekstualne unose koji imaju do 140 karaktera. Ovaj broj je izabran po uzoru na prvobitne SMS poruke, koje su imale 160 karaktera - ovih 20 karaktera razlike ostavljeno je za korisničko ime. Zbog ovoga se o Twitteru često govori i kao o 'internetskom SMS-u'. (Wikipedija)

Zašto baš Twitter?


4 faze Twittera

Usled razvoja interneta kao medija dostupnog širokoj populaciji, 1995. godine prvi put je upotrebljen izraz "Internet zavisnost", koja je po simptomima, kako neki stručnjaci smatraju, identičan zavisnosti od narkotika, alkohola, kocke i slično.
Stručnjaci su definisali zavisnost od interneta (Internet Addiction Disorder - IAD) kao klinički poremećaj sa snažnim negativnim posledicama na socijalno, radno, porodično, finansijsko i ekonomsko funkcionisanje ličnosti. Kineski doktori dali su dijagnostičku definiciju zavisnosti od interneta i odredili njene simptome: potreba za čestim vraćanjem na mrežu, mentalne ili fizičke poteškoće, problemi sa koncentracijom i spavanjem. Navodi se da 80% zavisnika može biti izlečeno za tri meseca. Kina bi mogla da postane prva zemlja u svetu koja će zavisnost od interneta proglasiti kliničkim oboljenjem, stavljenim u istu ravan sa kompulsivnim kockanjem ili alkoholizmom, objavio je Tajms.
Britanska agencija Rojters nedavno je objavila frapantne podatke o internet zavisnosti u ovoj zemlji prema kojima od novodefinisanog poremećaja nazvanog diskomguglejšn (discomgooglation), koji se javlja usled nemogućnosti pristupa Internetu, "boluje" čak 44% ostrvljana, a dodatnih 27% priznaje da je pod većim stresom kada ne mogu da se priključe na Internet...
Prema ovim podacima, 76% Britanaca ne može da živi bez Interneta, 19% provodi više vremena na Internetu nego sa svojim porodicama, 47% veruje da je Internet u ljudskom životu važniji od religije, dok 20% poklanja više pažnje Internetu nego svom partneru.
Neophodno je ljudima ukazati na opasnosti od prekomerne upotrebe Interneta, uključujući sve servise koje ova tehnologija omogućava. To nije ograničeno samo na web i elektronsku poštu. Postoji niz drugih aktivnosti koje dovode do bolesti zavisnosti. Najupečatljivije u periodu iza nas su pričaonice i "mesindžeri" (IRC, MSN, Yahoo!, ICQ), ali nikako ne treba zanemariti mnogo opasnije kategorije poput mrežnih igara i društvenih mreža.
Svaka bolest zavisnosti, bila to zavisnost od alkohola, narkotika, hrane ili Interneta, dovodi do narušavanja ličnosti, psihofizičkog stanja i društvenog života individue. Upotreba bilo čega u prekomernoj meri je opasna za konzumenta. Stoga treba težiti ka samokontroli i razumevanju sopstvenih grešaka.

Simptomi

- Preterano korišćenje kompjutera, odnosno Interneta, koje se često povezuje sa gubljenjem osećaja za vreme ili zanemarivanjem osnovnih potreba (spavanje, hrana, toalet...)
- "Kriziranje" – osećanje gneva, napetosti i/ili depresije kada je kompjuter nedostupan
- Stalna potreba za što boljom "mašinom", naprednijim softverom ili potreba da se više vremena provodi uz kompjuter
- Razne vrste negativnih posledica – svadljivost, laganje, loši rezultati na poslu ili u školi, nedruštvenost, hronični umor...
Realno gledano, u našim uslovima svako ko uz aktivnosti vezane za Internet provede svakodnevno 4 sata, što je 28 sati nedeljno, duboko je zagazio u zavisnost. Pod aktivnostima u vezi sa Internetom ne treba uzeti u obzir samo on-line boravak na mreži, već i sve ostale aktivnosti koje su u vezi sa mrežom - odgovaranje i pisanje elektronske pošte, rasprave na forumima, čitanje vesti, časopisa, članaka, tekstova uopšte, testiranje preuzetog softvera, impresije koje se doživljavaju samom pomisli na Internet i slično. Ako ovo analiziramo, doći ćemo do sledećeg zaključka:
1. Od 24 časa, prosečno 8 sati se provede u snu i odmoru uopšte. To ostavlja još 16 sati.
2. Pretpostavimo da osoba ima radne ili školske obaveze 8 sati devno. To ostavlja još 8 sati za sve ostalo.
3. Uzmimo da minimalno za ishranu i fiziološke potrebe dnevno ode oko sat vremena. Znači, ukupno prosečno slobodno vreme je 7 sati.
4. Od tih 7 sati na Internetu se provede 4 sata.
To datoj osobi ostavlja "čitava" 3 sata za sve ostalo od čega se sastoji život, a šta to "sve" može da bude, razmislite sami, a takođe i o tome šta sve može, odnosno, ne može, da se uradi za ta 3 sata slobodnog vremena.

Kategorije Internet zavisnosti

1. Prezasićenost informacijama (Information overload) - patološko kompulzivno ponašanje okarakterisano intenzivnim surfovanjem i pretragom raznih baza podataka u cilju sakupljanja informacija i njihovom kategorizacijom. Korisnik ubrzo počinje da posvećuje sve više vremena datim aktivnostima. Ovo je jedan od čestih uzroka smanjenja efikasnosti na poslu (danas se posebno dovodi u vezu sa sajtovima poput digg.com, youtube.com i sličnih).
2. Opsednutost virtuelnim prijateljstvima (Cyber-relational addiction) - osoba pati od prekomernog korišćenja "chat-rooms" (sobe za ćaskanje) i učestvovanja u virtuelnim flertovanjima koje se često razvijaju u veze koje ozbiljno narušavaju privatan život.
3. Opsednutost sajber-seksom (Cybersexual addiction) - kompulzivno korišćenje Interneta za sajber seks i pornografske aktivnosti.
4. Opsednutost igranjem na mreži (Net compulsions) - igranje na mreži obuhvata širok spektar kategorija, uključujući opsesivno mrežno kockanje, igranje mrežnih igrara, kupovina, kao i bavljenje berzama.
5. Patološko korišćenje foruma i elektronske pošte (Mailholism) - komuniciranje sa drugima putem Interneta, proveravanje elektronsku pošte ili logovanje na forume u sve kraćim vremenskim intervalima.

Prevencija zavisnosti od Interneta

Dr Kimberli Jang, psiholog Pitsburškog univerziteta, autor nekoliko stručnih knjiga iz oblasti zavisnosti od interneta baziranih na psihološko-naučnoj osnovi, predlaže način na koji trenutni ili budući zavisnik može da pomogne sam sebi, i to:
• Čovek mora sam da prepozna prekomerno korišćenje Interneta i prizna samom sebi da postoji problem. Vrlo je važno biti svestan osnovnih simptoma od kojih je ključno vreme provedeno za računarom, ali i vreme provedeno na Internetu ili aktivnostima vezanim za Internet. Međutim, treba uzeti u obzir da samo vreme nije pokazatelj. Ovde se radi o relativnom vremenu, koje se uzima u obzir i posmatra spram drugih faktora, kao, na primer:
- da li ste student - koji po pravilu, provodi više vremena na mreži nego osnovci i srednjoškolci,
- da li je Net vezan za Vaš posao - ako ste administrator ili webmaster, 8h dnevno na mreži je neminovnost,
- da li od ranije imate neke oblike uslovljenosti - neki mentalni poremećaj; osoba koja pati od depresije i učestvuje u mrežnim "družinama" za lečenje depresije sigurno provodi više vremena na netu od drugih,
- da li bežite od odgovornosti - ponekad se može preterati s upotrebom Interneta upravo zbog bekstva od odgovornosti.
• Nakon konstatacije da problem postoji, trebalo bi mu pronaći pravi uzrok; zavisnik bi trebalo da se upita zbog čega želi da pobegne od svakodnevnog života.
• Treba osmisliti način na koji rešiti problem iz stvarnog života, a ne kako pobeći od tog problema. Ignorisanje problema ili bežanje na Internet ne rešava problem, već ga redovno pogoršava.
• Zavisnik bi lično trebalo da preduzme korake ka samostalnom lečenju od zavisnosti. Jangova preporučuje postepeno smanjivanje upotrebe dok se ne dođe do prihvatljive količine vremena provedenog na Internetu. Ne preporučuje se metoda "sve ili ništa", odnosno, momentalno prelaženje na neko zacrtano "normalno" vreme, već se treba postepeno odvikavati od Interneta, tako da se svaki dan provedeno vreme skrati za po pola sata ili sat, dok se ne dođe do neke razumne granice koja ne uslovljava korisnika da zapostavlja ostale socijalne aktivnosti.

Izvor:  megaserbia.com
http://znakoviporedputa.com/psihologija/571-zavisnost-od-interneta