Stručnjaci su definisali zavisnost od interneta (Internet Addiction Disorder - IAD) kao klinički poremećaj sa snažnim negativnim posledicama na socijalno, radno, porodično, finansijsko i ekonomsko funkcionisanje ličnosti. Kineski doktori dali su dijagnostičku definiciju zavisnosti od interneta i odredili njene simptome: potreba za čestim vraćanjem na mrežu, mentalne ili fizičke poteškoće, problemi sa koncentracijom i spavanjem. Navodi se da 80% zavisnika može biti izlečeno za tri meseca. Kina bi mogla da postane prva zemlja u svetu koja će zavisnost od interneta proglasiti kliničkim oboljenjem, stavljenim u istu ravan sa kompulsivnim kockanjem ili alkoholizmom, objavio je Tajms.
Britanska agencija Rojters nedavno je objavila frapantne podatke o internet zavisnosti u ovoj zemlji prema kojima od novodefinisanog poremećaja nazvanog diskomguglejšn (discomgooglation), koji se javlja usled nemogućnosti pristupa Internetu, "boluje" čak 44% ostrvljana, a dodatnih 27% priznaje da je pod većim stresom kada ne mogu da se priključe na Internet...
Prema ovim podacima, 76% Britanaca ne može da živi bez Interneta, 19% provodi više vremena na Internetu nego sa svojim porodicama, 47% veruje da je Internet u ljudskom životu važniji od religije, dok 20% poklanja više pažnje Internetu nego svom partneru.
Neophodno je ljudima ukazati na opasnosti od prekomerne upotrebe Interneta, uključujući sve servise koje ova tehnologija omogućava. To nije ograničeno samo na web i elektronsku poštu. Postoji niz drugih aktivnosti koje dovode do bolesti zavisnosti. Najupečatljivije u periodu iza nas su pričaonice i "mesindžeri" (IRC, MSN, Yahoo!, ICQ), ali nikako ne treba zanemariti mnogo opasnije kategorije poput mrežnih igara i društvenih mreža.
Svaka bolest zavisnosti, bila to zavisnost od alkohola, narkotika, hrane ili Interneta, dovodi do narušavanja ličnosti, psihofizičkog stanja i društvenog života individue. Upotreba bilo čega u prekomernoj meri je opasna za konzumenta. Stoga treba težiti ka samokontroli i razumevanju sopstvenih grešaka.
Simptomi
- Preterano korišćenje kompjutera, odnosno Interneta, koje se često povezuje sa gubljenjem osećaja za vreme ili zanemarivanjem osnovnih potreba (spavanje, hrana, toalet...)- "Kriziranje" – osećanje gneva, napetosti i/ili depresije kada je kompjuter nedostupan
- Stalna potreba za što boljom "mašinom", naprednijim softverom ili potreba da se više vremena provodi uz kompjuter
- Razne vrste negativnih posledica – svadljivost, laganje, loši rezultati na poslu ili u školi, nedruštvenost, hronični umor...
Realno gledano, u našim uslovima svako ko uz aktivnosti vezane za Internet provede svakodnevno 4 sata, što je 28 sati nedeljno, duboko je zagazio u zavisnost. Pod aktivnostima u vezi sa Internetom ne treba uzeti u obzir samo on-line boravak na mreži, već i sve ostale aktivnosti koje su u vezi sa mrežom - odgovaranje i pisanje elektronske pošte, rasprave na forumima, čitanje vesti, časopisa, članaka, tekstova uopšte, testiranje preuzetog softvera, impresije koje se doživljavaju samom pomisli na Internet i slično. Ako ovo analiziramo, doći ćemo do sledećeg zaključka:
1. Od 24 časa, prosečno 8 sati se provede u snu i odmoru uopšte. To ostavlja još 16 sati.
2. Pretpostavimo da osoba ima radne ili školske obaveze 8 sati devno. To ostavlja još 8 sati za sve ostalo.
3. Uzmimo da minimalno za ishranu i fiziološke potrebe dnevno ode oko sat vremena. Znači, ukupno prosečno slobodno vreme je 7 sati.
4. Od tih 7 sati na Internetu se provede 4 sata.
To datoj osobi ostavlja "čitava" 3 sata za sve ostalo od čega se sastoji život, a šta to "sve" može da bude, razmislite sami, a takođe i o tome šta sve može, odnosno, ne može, da se uradi za ta 3 sata slobodnog vremena.
Kategorije Internet zavisnosti
1. Prezasićenost informacijama (Information overload) - patološko kompulzivno ponašanje okarakterisano intenzivnim surfovanjem i pretragom raznih baza podataka u cilju sakupljanja informacija i njihovom kategorizacijom. Korisnik ubrzo počinje da posvećuje sve više vremena datim aktivnostima. Ovo je jedan od čestih uzroka smanjenja efikasnosti na poslu (danas se posebno dovodi u vezu sa sajtovima poput digg.com, youtube.com i sličnih).
2. Opsednutost virtuelnim prijateljstvima (Cyber-relational addiction) - osoba pati od prekomernog korišćenja "chat-rooms" (sobe za ćaskanje) i učestvovanja u virtuelnim flertovanjima koje se često razvijaju u veze koje ozbiljno narušavaju privatan život.
3. Opsednutost sajber-seksom (Cybersexual addiction) - kompulzivno korišćenje Interneta za sajber seks i pornografske aktivnosti.
4. Opsednutost igranjem na mreži (Net compulsions) - igranje na mreži obuhvata širok spektar kategorija, uključujući opsesivno mrežno kockanje, igranje mrežnih igrara, kupovina, kao i bavljenje berzama.
5. Patološko korišćenje foruma i elektronske pošte (Mailholism) - komuniciranje sa drugima putem Interneta, proveravanje elektronsku pošte ili logovanje na forume u sve kraćim vremenskim intervalima.
Prevencija zavisnosti od Interneta
Dr Kimberli Jang, psiholog Pitsburškog univerziteta, autor nekoliko stručnih knjiga iz oblasti zavisnosti od interneta baziranih na psihološko-naučnoj osnovi, predlaže način na koji trenutni ili budući zavisnik može da pomogne sam sebi, i to:• Čovek mora sam da prepozna prekomerno korišćenje Interneta i prizna samom sebi da postoji problem. Vrlo je važno biti svestan osnovnih simptoma od kojih je ključno vreme provedeno za računarom, ali i vreme provedeno na Internetu ili aktivnostima vezanim za Internet. Međutim, treba uzeti u obzir da samo vreme nije pokazatelj. Ovde se radi o relativnom vremenu, koje se uzima u obzir i posmatra spram drugih faktora, kao, na primer:
- da li ste student - koji po pravilu, provodi više vremena na mreži nego osnovci i srednjoškolci,
- da li je Net vezan za Vaš posao - ako ste administrator ili webmaster, 8h dnevno na mreži je neminovnost,
- da li od ranije imate neke oblike uslovljenosti - neki mentalni poremećaj; osoba koja pati od depresije i učestvuje u mrežnim "družinama" za lečenje depresije sigurno provodi više vremena na netu od drugih,
- da li bežite od odgovornosti - ponekad se može preterati s upotrebom Interneta upravo zbog bekstva od odgovornosti.
• Nakon konstatacije da problem postoji, trebalo bi mu pronaći pravi uzrok; zavisnik bi trebalo da se upita zbog čega želi da pobegne od svakodnevnog života.
• Treba osmisliti način na koji rešiti problem iz stvarnog života, a ne kako pobeći od tog problema. Ignorisanje problema ili bežanje na Internet ne rešava problem, već ga redovno pogoršava.
• Zavisnik bi lično trebalo da preduzme korake ka samostalnom lečenju od zavisnosti. Jangova preporučuje postepeno smanjivanje upotrebe dok se ne dođe do prihvatljive količine vremena provedenog na Internetu. Ne preporučuje se metoda "sve ili ništa", odnosno, momentalno prelaženje na neko zacrtano "normalno" vreme, već se treba postepeno odvikavati od Interneta, tako da se svaki dan provedeno vreme skrati za po pola sata ili sat, dok se ne dođe do neke razumne granice koja ne uslovljava korisnika da zapostavlja ostale socijalne aktivnosti.
Izvor: megaserbia.com
http://znakoviporedputa.com/psihologija/571-zavisnost-od-interneta
0 Response to "Zavisnost od Interneta"
Постави коментар